Prateći Teslinu recepturu kojom je pokušavao da se izbori protiv gladi, kompanija „Altamed“ uspela je da patentira dodatak ishrani za životinje koji omogućuje da njihova ishrana bude što prirodnija.

Iako je Nikola Tesla poznat po mnogim otkrićima, manje je poznato da je pokušavao da se izbori protiv gladi u svetu fokusirajući se na zdravu ishranu. Naslanjajući se na Teslinu recepturu, firma “Altamed” uspela je da patentira aditiv hrani koji bi trebalo da omogući prirodniju ishranu životinja, a tehnologijom njene proizvodnje rešava se i ekološki problem – organske deponije na farmama.

Ova kompanija je u saradnji s Veterinarskim fakultetom, Farmaceutskim fakultetom i Biološkim institutom “Siniša Stanković” uspela da 5. septembra ove godine patentira protein animalnog porekla koji je u stvari aditiv hraniza pojedine životinje. Samo u ovim proteinima postoje esencijalne amino-kiseline koje bilo ljudski, bilo organizam životinja ne može da proizvede sam iz nečega drugog, a njegovim korišćenjem ishrana životinja je daleko prirodnija.

Tehnologija podrazumeva korišćenje larve domaće muve kao medijuma koji će preraditi feces, odnosno organski otpad s farme, a uz to praktično dobija se i dodatak ishrani. Na osnovu tehnologije je izrađen i jedan doktorski rad čime je praktično verifikovan postupak.

– Zahvaljujući poverenju koje nam je ukazao Muzej Nikole Tesle koji nam je prošle godine dodelio na ispitivanje originalnu recepturu Nikole Tesle za brend koji je on zaštitio 1938. godine – “Factor auctus” (Faktor rasta), mi smo na profitabilan način rešili ekološki problem. I ne samo to nego smo uradili i ono na čemu je Tesla insistirao: da se zemlji vrati ono što su joj biljke uzele. Uz to imamo i prirodnu hranu za ptice, ribe, svinje i neke druge životinje kao što su krave – objašnjava Dragan Mijanović, direktor firme “Altamed” koja je na tržištu Srbije, ali i regiona poznata po proizvodnji “Revite”, priodnog dodatka ishrani na bazi matičnog mleča.

Patent je direktan poziv za one koji podržavaju inovacije, dodaju u ovoj kompaniji i ističu da je ovakav projekat više nego značajan.

– Tesla je još 1900. godine shvatio koliko je važna hrana, posebno zdrava hrana. Unapred je upozoravao da će se neki eksperimenti završiti krahovima i insistirao je na prirodnoj ishrani. Istraživanje je potrajalo oko godinu dana i iziskivalo je dosta novca, a “Ekocert” francuska kuća za kontrolu i sertifikaciju organskih proizvoda sertifikovala je tehnologiju i sve njene proizvode – dodaje Mijanović.

Iako je prema predanju Teslu nadahnjivala golubica i on je vodio računa o ovim pticama, osim u nazivu njegovog patenta – “Faktor rasta za perad” (odnosno ptice), nigde drugde nije eksplicitno navedeno da je želeo da se fokusira samo na njih.

Kako ističe Mladen Vujović, pomoćnik direktora Muzeja Nikole Tesle, ovaj naučnik je u mnogo čemu bio ispred svog vremena.

– Tesla je još 1938. zaštitio robnu marku “Faktor rasta” koju je sam dizajnirao i smislio joj naziv. On nije podržavao proizvodnju veštačke hrane, a da je poživeo i da nije bilo Drugog svetskog rata njemu bi verovatno bila dodeljena Nobelova nagrada za mir. Tesla je uvek radio u službi čovečanstva, a u oblastima koje je istraživao, ali po čemu nije bio poznat, često je bio blizu rešenja. Njegov opus ne treba posmatrati kao zaključanu stvar jer je on mnogo toga započeo, pa bi to trebalo da bude izvorište za dalja istraživanja – ističe Vujović.

IZVOR: Telegraf.rs